Plivam.
Ritmički pokreti, nanovo i nanovo, dok misli blude...
I onda, više naslućen no čut, zvuk stiha koji se probija kroz vodu koja me okružuje.
I najednom, sve je na svome mestu, tačno onako posloženo kako i treba biti.
Svaka misao, osećaj, svaki damar...
Ko zna kako u skut noći
da sa mnom oslušne sne -
taj mora znati gde je do sada lepota skrivala moć,
zato budi sa mnom, zato budi sa mnom...
Ovo je za nas obećani mir, sklonište za ljubav kapija za greh,
ovo je za nas divni beli brod, za nas...
Ko zna gde mi u srcu grada, svetlost uzima raj -
taj mora znati gde je moje čežnje zov,
zato budi sa mnom, zato budi sa mnom...
Ovo je za nas obećani mir sklonište za ljubav kapija za greh,
ovo je za nas divni beli brod, za nas...
Ovo je za nas.
